О књизи: 2002 / „... - Извините, уопште нисам желео да вас увредим“, рекао сам. – Само ми ова област људске делатности није баш позната, па немам појма шта би могло да брине филателисту. Једино што ми пада на памет... Јесу ли вам Кормилцев зграбио капу у шаку и ударио је о колено са великом љутњом. - узвикнуо је. - Украли су га! На најбесрамнији и најциничнији начин! Био сам преварен као школарац! А знате ли где се ово догодило? - зурио је у мене узбуђени посетилац као да ће ми рећи нешто сасвим невероватно. – упитах пажљиво „Код моје куће!” – рекао је Кормилцев, ваљда нисам баш успео да глумим шок, јер је поглед Николаја Сергејевича постао разочаран.…»